Италијански палеолингвиста Марио Алинеи (1926-2018), сматра да је прадомовина Срба (Словена) Подунавље и Балкан. Ево шта каже о томе:

Културе Бојене керамике Анзабегово-Вршник у северној Ма­кедонији, Старчево у Србији, Корош/Крис у Мађарској и Руму­нији и Караново I у Бугарској; коју касније следи Винча (Србија, Мађарска и Румунија), Веселиново (Бугарска), Дудешти е Бојан (Румунија), можемо идентификовати као јужнословенске“ (— Alinei, 2003.).

Како видимо, Алинеи недвосмислено веже Јужне Словене за најстарије неолитске културе Балкана и По­дунавља. О везама Јужних са Западним и Источним Словенима у свом делу, он наводи следеће:
У северном подручју, где је словенски неолит, помешале су су две различите (јужнословенске) групе културе обојеног посуђа и то:

- (А) у данашњој Украјини и Молдавији, долазећи из доњег Подунавља и са Балкана, пољопривредне групе створиле су неолитске културе Буг-Днестра и касније Трипоље (— Telegin 1994, 376), што смо у ранијем одељку илустровали као „граничне словенске културе“, у сусрету са алтајским са Крима и источно од Дњепра, етнички и културолошки сасвим различитим.
(— Chernykh 1992, 37-42);

- (Б) у карпатски басен пољопривреду су увеле (јужнословен­ске) групе културе Корош/Крис из Мађарске и Румуније (— Telegin 1994, 376). Нова култура која се појављује на овим просторима је култура Ленђел. Из карпатског басена ова култура се проши­рила на јужну Словачку, доњу Аустрију, јужну Моравску, јужну Пољску, Шлезију, Чешку, јужну Немачку.
Ова почетна разлика у пореклу два нова културна подручја, два различита огранка (јужнословенског) балканског комплекса, плус разлике које потичу из њиховог одвојеног развоја, пружају, по мом мишљењу, савршено адекватно објашњење за постојање две групе северних Словена. Као што смо видели, западни и Источни Словени нису огранци једне исте севернословенске групе, већ две језичке групе, свака са различитом везом са јужнословенском (— Alinei, 2003.).

Алинеи, дакле, сматра да су ширењем балканских и подунавских култура на североисток и северозапад настали модерни источнословенски и западнословенски народи. Разлике које постоје међу њима условљене су како он сматра независним развојем, без обзира на чињеницу што долазе са истог простора, тј. Балкана и Подунавља. Вероватно су разлике додатно настале и делимичним мешањем са другим етносима на тере­нима на којима су се ширили у каснија времена. Ово нарочито можемо да потврдимо за источни огранак, јер како смо видели код Алинеиа, гранична прасловен­ска неолитска култура била је Трипољска, а она се на истоку простирала до Дњепра. Ширењем наших преда­ка на исток од Дњепра у каснијим периодима, све до Индије, условило је суживот са персијским и туркијским народима, који су стари писци неретко мешали са на­шим популацијама и убрајали их све збирно у Ските-Сармате. Без обзира што се, како смо то више пута кроз књигу показали, под Скитима-Сарматима требају подразумевати пре свега Срби-Словени, старовековни и средњевековни писци су неретко под њима описива­ли и нека персијска и туркијска племена, па треба бити крајње обазрив у тумачењу тих извора.

Северозападни огранак нашег народа, по Алине­иу, населио је простор све до Пољске, Чешке, Аустрије и јужне Немачке, што се слаже са писаним изворима старовековних и средњевековних писаца, чије смо мишљење презентовали у нашем раду. Алинеиева запа­жања су и те како важна и у прилог њима стоји и чиње­ница што су многи језички облици између данашњих јужнословенских и западнословенских језика и између јужнословенских и источнословенских језика сличнији међусобно, него рецимо између западнословенских и источнословенских, што се да објаснити једино чиње­ницом да су они са југа отишли на северозапад и севе­роисток, а никако са севера спустили на југ, што смо више пута доказали у књизи.

— Информације о наручивању књига:1

1 Овај запис је извод из књиге Александра Митића: СРБИ-ГОТИ-СЛОВЕНИ И ЊИХОВА ПРАПОСТОЈБИНАНОВО ЧИТАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИЗВОРА, стр. 244-245. Књигу Александра Митића можете наручити на телефон 062/847-37-26, на позив или поруком преко ВИБЕР-а или СМС-а. Књига се шаље Постекспрес курирском службом и плаћају се поузећем. Цена појединачне књиге је 1200 динара + Постекспрес.