ПАСТИР је онај који ПАСЕ стоку, али он је и ПАЗИ. Исто ради и ПАС. А ПАС или ПОЈАС је место на коме је јунак држао опасано оружје које га је ПАЗИЛО и СПАСИЛО. Да би се спасио непријатеља је прво спазио.

А шта у западним црквама ради PASTOR од глагола PASCERE? Речник каже да пази, надгледа чак и напаса…

Стари Римљани су, каже службена наука, били господа, далеко од оваца и коза, а ми смо били пастири… и то тамо далеко у украјинским мочаварама.. Ни просторно, ни временски, ни логички, не штима вам наука другови комунисти с југословенских филолошких и историјских катедри.

А наша наука штима, јер каже да су Илири1 населили Апенинско полуострво први а стари Рим је био пастирско насеље док га нису уздигли Расени2.

Кучкари

Ево мало праисторије за кучкаре. Још од Лепенског Вира присутно је сахрањивање паса са човеком, поготову истакнутим човеком заједнице. То је обично оснивач куће или такозвани ’’митски предак’’. Трагови о томе постоје у нашим народним песмама, па је Чајкановић констатовао да у песми ’’Смрт мајке Југовића’’ са јунаком као посмртна жртва иду копље (мач), коњ, пас и сокол.

У српским веровањима пас није само пазитељ, чувар стада или дворишта у физичком смислу. Постоји низ веровања да је, поготову ЦРНИ пас, заштитник од демона, болести и духовне нечистоће. Код Срба и даље постоји Пасји понедељак, што је први понедељак који дође после Божића, а често се прославља и цела недеља – Пасја недеља. То је остатак тотемистичких веровања, најстаријих веровања људског рода. Постоји запис о томе да је 1754. монсињор Николо Пуљези забрањивао слављење Пасјег дана. То је некаква мања католичка заједница у данашњој северној Бугарској…

Такође, у старим веровањима Срба, пас има улогу и у медицини па му се приписује да може да лечи ’’сугреб, детињи плач, пробади, грозницу, врућицу…’’ А нечисте душе иду у Лелеј-гору тамо где пас не лаје, овца не блеји, во не риче, петао не кукуриче…

1 Стари Срби

2 Етрусци