Преумност

Аксиом као грчко копиле полази од погрешних премиса. Ако се погледа израз порекло, он се састоји сасвим видљиво од префикса ПО и глагола РЕЋИ. ПО је једнако двојно као и ПРЕД. Оно не познаје временски оквир. Може бити унапред или уназад подједнако. Све то у зависности од контекста. Пре би се рекло је један такав двојник. Зашто их јури и надмудрује се. А прича се мигољи, измиче и мами. Језик и његови односи просто пливају у утрци за прихватањем.

Одатле је и дух времена јако важна компонента у тумачењу. Некада опште прихваћено данас може имати сасвим други смисао. Мисао и Ум се ту увелико разликују. Ум је древан, утемељен у бити генома док је мисао ствар заувек садашњег тренутка. Она јесте зброј свих тих делова али може и те како бити на кривом „трагу“.

Древни однос битног и умног има сада за резултанту.

УМ је у корену свенауке. У је одредница средишта, суштине и заједно са М чини УМНИК. БИТ је предпоставка УМ-а и то је њихов редослед или родослов. Не постоји космос ван ума. Свеобухватност односа је унутар овог система.

Подпис Доријана Брадоњића