Ево шта је по среди. Живот у свету перспективе. Сви спољни и унутрашњи надражаји, траже референтне (полазне) тачке.

Односи дефинишу упоришта. Понаособ она немају своје зашто.

Привид и превид су истога корена и удвојеног карактера. Када се привиђа онда се и превиди. Нема ослонца, „ствар“ је преблизу. Чулно недоступна као и она вековно далека. Чула свуда и свагда варају.

Истина није мерљиве природе већ корене

Потребна су стара упоришта. Она најстарија. Пре чулног преоблачења и угоде.

Подпис Доријана Брадоњића