Формирање календара је морао бити дуг процес праћења и познавања феномена из природе, уочавање ритма. Потребна су и одређена математичка знања, познавање бројева и начин да се све то забележи. Да би се тако нешто остварило потребна су стална насеља, бављење пољопривредом и довољно времена да се знања систематизују. Овакви услови у праисторији постоје управо на Балкану, након Лепенског вира имамо две фазе великог просперитета, назване Старчевачком и Винчанском културом. Сматрамо да се у том времену формирала митолошка и културна матрица која свакако није део само нашег наслеђа али се чини да је код нас најпотпуније очувана.

Као израз раног разумевања цикличних појава из природе имамо доказе и у језику, на пример прстенови прираста дрвета се у нашем језику зову годови. Не зна се колико је стара ова реч, па смо потражили званичну информацију. Петар Скок наводи да је год „балтославенска, свеславенска и праславенска реч“, дакле званично се сматра веома старом1.

Нама то можда делује сасвим логично, јер ко не зна да дрво сваке године добије нови год, кад нам је то и у основној логици језика? Али није свугде и увек било тако. У западном свету први који је изнео тај податак је Леонардо да Винчи у свом делу Трактат о Сликарству (Trattato della Pittura)2. У германским и романским језицима користе се речи које у суштини значе прстен дрвета, код њих сама реч не садржи знање да се ти прстенови стварају сваке године. Често се наводи да је први помен годова дао старогрчки ботаничар Теофраст (Theophrastus) али он уствари само описује прстенове и говори о квалитету производа од дрвета који прате структуру годова (конкретно весла). Не запажа да се ови прстенови формирају сваке године3.

Лево: Одредница год у Етимологијском речнику Петра Скока. Десно: Део из Теофрастове књиге „Упит о биљкама“.

Да поновимо, оно што је нама уграђено у језик, и део је пра-свесног разумевања природе, у западним културама је постало шире познато тек писањем Леонарда да Винчија у XV веку. Наравно сигурно је да су и на западу појединци знали за појаву, али она није била опште позната. То може бити резултат „мрачног“ средњег века, који код нас уопште није био мрачан, али ми сматрамо да је прави узрок у развоју језика, људи који су се првенствено бавили пољопривредом имали су потребу да спознају и развијају такве појмове у језику, док онима чија је првенствена делатност била трговина или ратни походи то уопште није требало.

Странице из књиге Леонарда да Винчија „Трактат о сликарству“, рукопис Urb. Lat. 1270, стране 1r, 244r и 244v; (извор: www.treatiseonpainting.org/).

Странице енглеског превода на којима се говори о годовима дрвета4.

Веза года и године делује као прича о кокошци и јајету, не знам шта је старије. Као и у причи са календаром и познавање овакве природне правилности би било карактеристично за народе који су се у рана времена бавили пољопривредом у умереном појасу, пошто дрвеће топлијих појасева често не ствара уочљиве годове. Дакле опет се враћамо на Винчу и Старчево… Прстенови раста се могу видети и на роговима неких (домаћих) животиња, шупљороги преживари имају те прстенове, а рецимо рог јарца има годишње прстенове као избочине које се могу пребројати.

И за крај питање је да ли чувене соларне опсерваторије, као што су Ватински кругови, имају везу са имитирањем годова? Да ли шаре на народној ношњи које подсећају на то такође имају неке везе са примећеним правилностима у природи?

Ватински кругови и веома слична шара од 4 концентична круга на народној ношњи.

1 Петар Скок, Етимологијски речник хрватскога или српскога језика, 1971, стр 583

2 James H. Speer, Fundamentals of Tree-Ring Research, str. 48; Kemp and Walker 2001; Translation of Leonardo da Vinci’s Treatise on Painting, str. 178-179

3 Theophrastus with Arthur Hort, trans. Enquiry into Plants, volume 1 (London, England: William Heinemann, 1916), књига V, стр. 423. „Штавише, дрво јеле има много слојева, као лук; увек постоји још један испод онога који је видљив, а дрво је састављено од таквих слојева свуда“.

4 Leonardo on painting: an anthology of writings, Translated by Kemp and Walker 2001

Потпис Марка Хубера